ZAGAĐIVAČI DOMU

BIOKRATIJA

Ljudi danas provode 80-90% svog vremena u zatvorenom prostoru. Osim negativnih uticaja kojima mogu biti izloženi napolju, i u zatvorenom prostoru treba obratiti pažnju na prisutne zagađivače.
Procenjuje se da su zagađivači u zatvorenom prostoru prisutni 2 do 5 puta vise nego napolju. Odnosno, zagađivači vazduha u zatvorenom prostoru su u prvih 5 rizika po zdravlje.

Zato što provodimo dosta vremena unutra, jako je važno da se u zatvorenom prostoru uspostavi što zdravija sredina, slobodna od otrova i zagađivača. Iz tog razloga poželjno je izbaciti:

1. Posuđe za koje se hrana “ne lepi”. Nelepljivi sloj je napravljen od poli-tetra-flouro-etilena koji oslobađa otrovne gasove koji se povezuju sa kancerom, prestankom funkcionisanja organa, oštećenja polnih organa, itd. Zdravije je: gvozdeno, obično posuđe, emajlirano ili od čelika.

2. Sredstva za čišćenje. Sredstva za čišćenje koja se mogu upotrebiti na različitim površinama sadrže amonijak koji ima jako nadražujuće sredstvo. Ono može izazvati oštećenje jetre ili bubrega. Izbeljivač može da izazove opekotine na koži i očima I iritaciju pluća. Čistači rerne emituju otrovna isparenja koja mogu da oštete pluća. Zdravije je: nabaviti manje otrovna sredstva za čišćenje ili iskoristiti ono što imate u kući, kao na primer soda bikarbona i sirće.

3. Osveživače vazduha. Sve više negativnih uticaja se povezuje sa ovim izuzetno otrovnim sredstvima, bilo da se u čvrstom obliku, bilo kao kao raspršivači, automatski sprejevi… Oni dovode do problema sa disanjem, sa polnim organima, povezuju se sa defektima pri rođenju, kancerom dojke, srčanim oboljenjima i dijabetesom.Zdravije je: otvoriti prozore, naći uzrok neprijatnog mirisa i otkloniti ga, ispeći mirišljave kolačiće...

4. Štedljive sijalice. Popularne su zbog navodne uštede energije. Međutim, da li ćete rizikovati svoje zdravlje? Sama činjenica da se preporučuje oprezno rukovanje i odlaganje kao “opasan otpad” govori o tome koliko su nepovoljne za zdravlje. Zdravije je: koristiti staromodne, obične sijalice.

5. Hemijske insekticide i herbicide. Štetočine mogu stvoriti problem, ali ni približno koliko upotreba hemijskih sredstava jer se vezuju za bolesti bubrega i reproduktivnih organa. Razni sprejevi za insekte sadrže cipermetrin, koji oštećuje oči, kožu i disajne organe. Takođe se zna da ima loš uticaj na centralni nervni sistem. Zdravije je: koristiti dijatomejsku zemlju, sapun sa nanom za bube ili sirće protiv korova.

6. Veštačka đubriva. Kada pada kiša ili dok zalivate zelenu površinu, voda zajedno sa hemikalijama kanalizacijom dospeva u potoke, reke, jezera i mora, gde ubija živi svet i uništava kvalitet vode u njima.Zdravije je: koristiti organska đubriva (kompost) ili ekološka đubriva. Odlično rešenje je i travnjak zameniti baštom.

7. Retardante. Sredstva koja su sastavni deo jastuka, dušeka od memorijske pene, fenova, televizora, kompjutera, tepiha, raznih uređaja, tkanina, radnih površina, telefona… Nalaze se svuda a glavna uloga je da ne dozvole širenje vatre po površinama ili predmetima gde su prisutni. Retardant prisutan u dušecima, polibromidni difenil eter (PBDE) se nakuplja u krvi, mleku dojilja, masnom tkivu. Izaziva probleme sa jetrom, štitnom žlezdom i nervnim sistemom. Obzirom da spavamo 6-8 sati dnevno, možda je najbolje prvo zameniti dušek. Zdravije je: Kada se steknu uslovi, nabavite dušek ili jastuk od prirodnih materijala (vuna, perje).

8. Omekšivače, jer sadrže benzil acetat, benzil alkohol, limonen, A-terpineol, etil acetat, kamfor, hloroform, linalool, pentan… Mnoge od ovih hemikalija uzrokuju poremećaje u radu centralnog nervnog sistema, gornjih disajnih puteva, izazivaju kancer I astmu. Zdravije je: koristite vunene loptice ili bodljikave loptice za sušenje (u mašinama za sušenje veša), koje omekšavaju tkaninu. Druga opcija je da sipate pola čaše sirćeta umesto omekšivača. Kiselina sirćeta će rastvoriti preostali deterdžent iz odeće i time omogućiti da se ispere u što većoj meri, omekšati vodu i odeću i ukloniti neprijatne mirise.

9. Antibakterijske proizvode. Zbog njihove raširene primene, došlo je do pojave novih organizama, otpornih na antibiotike. Imuni sistem dece je naročito osetljiv na ovakve proizvode. Takođe, njihovim korišćenjem dolazi do nakupljanja triklosana (pesticida – otrova!) u telu. Zdravije je: pranje ruku redovno - vodom i običnim sapunom.

10. Plastične kese. Samo 2% plastičnih kesa se reciklira, ostalih 98% zagađuje našu životnu okolinu. Zdravije je koristiti torbe.

11. Plastične flaše. Uglavnom sadrže bisfenol A (a neretko I bisfenol B I Z koji su takođe štetni po zdravlje). Bisfenol A je hemikalija koja dovodi do hormonalnih poremećaja različitog intenziteta a nalazi se u svakoj tekućini unutar plastične ambalaže. Zdravije je koristiti staklenu ambalažu.

12. Veštački mirisi (u deterdžentima). 95% supstanci mirisnih supstanci se prave od nafte. Mnogi izazivaju kancer, defekte na rođenju, oštećenja na plućima, mozgu i nervima. Čak I deterdženti na kojima je navedeno da nemaju mirise ih sadrže, a maskirani su drugim hemikalijama – koje potiru mirise. Po zakonu, sastojci koji daju miris ne moraju se naći naznačeni na pakovanju.


13. Parfeme i mirišljave sapune. Kao i kod deterdženata, veštački mirisi prisutni u parfemima, dezodoransima ili sapunima, čija je hemijska osnova nafta, su štetni. Zdravije je: Koristite domaće sapune iz kućne radinosti, proverenog sastava i esencijalna ulja.


ZAGADJIVACI